Kada si žena i mama, dan često ne počinje kafom u tišini nego pitanjima, presvlačenjem, obavezama i stalnim osećajem da uvek postoji još nešto što treba završiti. Znam taj haos veoma dobro. Znam i kako izgleda kada žena toliko dugo brine o svima da zaboravi šta njoj prija. Baš zato verujem da hobiji za žene nisu luksuz niti nešto što dolazi tek kad se sve drugo privede kraju. To su male, stvarne aktivnosti koje pomažu da se predahne, da ruke budu zauzete nečim lepim i korisnim, i da dan dobije makar jedan deo koji nije samo davanje drugima. Meni najviše prijaju stvari koje se uklapaju u sporiji, svesniji ritam doma i u ono što za mene znači zdrav život bez otrova. Bilo da je to mešenje kiselog testa, rad u bašti, pravljenje prirodne kozmetike ili neki ručni rad, ovakvi hobiji unose više mira, zadovoljstva i smisla u svakodnevicu.
Zašto su hobiji važni kada si stalno zauzeta?
Za mame, često se desi da dan prođe u obavezama koje niko i ne primećuje, a traže stalnu pažnju i energiju. Mislim na posao van kuće, kuvanje, pranje sudova, veša, skupljanje igračaka, itd. Briga o svemu ovome lako potisne ono što nama prija. Zato ne gledam (više) na vreme za sebe kao nešto usputno ili nevažno.
Hobi ne mora da zauzme pola dana da bi prijao. Nekad je dovoljno dvadesetak minuta nečega što ti prija, smiruje misli i prekida taj osećaj da mora još jedna stvar da se uradi. Takvi trenuci nažalost ne rešavaju sve, ali umeju da promene tok dana. Meni su upravo te male stvari najviše značile. Kada heklam, mesim hleb od kiselog testa, pravim kremu ili zalivam biljke, imam osećaj da sam na trenutak izašla iz tzv. fight-or-flight režima. Ne da bih postigla više, nego da bih bila prisutnija u onome što stignem da uradim, jer realno uvek bude još nešto za očistiti, pokupiti…
Ovi hobiji za žene zaista mogu da te opuste
Ne opuštaju svakoga iste stvari. Neko voli tišinu i da većinu vremena provede u svome domu, dok drugima prija da izađu među ljude. Meni najviše prijaju tzv. “grandma hobbies”, koji za mene kombinuju mir, stvaranje i prirodniji način života. Hobiji za žene koje preporučujem su:
- Heklanje
- Pravljenje hleba od kiselog testa
- Kuvanje
- Pravljenje prirodne kozmetike
- Baštovanstvo
Heklanje
Moja ljubav prema heklanju nije nastala skoro. Sa njim me je upoznala moja prabaka Jelica još dok sam bila mala. Ona me je naučila prvim osnovama i baš tu je počela moja vezanost za ovaj ručni rad. Kasnije sam mu se vratila kao tinejdžerka, neko vreme nakon što je ona preminula. Počela sam ponovo da heklam praveći šalove, kape i sitnice koje su mi tada bile lepe i korisne. Otkad su se rodile moje ćerke, zavolela sam ga još više. Za njih sam pravila ćebad, kapice i druge mekane stvari koje imaju posebnu vrednost baš zato što su nastale ručno.
Vremenom sam poželela da tu ljubav podelim i sa drugima, pa sam otvorila Instagram stranicu Heklena, gde najviše heklam ćebad za bebe. Lep mi je osećaj što od nečega što iskreno volim mogu da napravim nešto korisno i nežno, a možda jednog dana stvori i dodatni izvor prihoda. Za mene je heklanje i dalje pre svega radost, ali volim ideju da ta radost stigne i do drugih ljudi.
Pečenje domaćeg hleba od kiselog testa
Ja nisam uskočila u sourdough priču tokom pandemije, kada je izgledalo da pola interneta već ima starter. Mene je ludilo za kiselim testom sačekalo malo kasnije, tačnije pre dve godine, i od tada smo prošli svašta zajedno. Moj starter je 8. marta ove godine napunio dve godine, što je iskreno rođendan koji u mojoj kući verovatno niko ne slavi ozbiljnije od mene.
Bilo je tu i promašaja, i testa koja nisu ispala kako sam zamislila, i dana kada sam mislila da ću sve da batalim. Ipak, ceo proces mi je od početka bio lep. Volim što hleb od kiselog testa traži vreme, ali ne na onaj frustrirajući način, nego tako da me natera da usporim i obratim pažnju. Ako se i ti pitaš, kako napraviti hleb od kiselog testa, preporučujem ti da daš šansu mom isprobanom metodu!
Od kada sam počela da ga pravim, mi više ne kupujemo hleb u prodavnici. Znam da to mnogima zvuči nepraktično, posebno ovde gde pekaru imaš bukvalno na svakom ćošku, i gde će ti mnogi reći da nema smisla trošiti vreme (i preskupu struju) na nešto što je toliko dostupno. Meni ipak ima. Pošto pazim čime hranim sebe i porodicu, više mi prija da sama napravim hleb nego da siđem do grada da ga kupim.
Najlepši deo mi je što svi vole moj hleb. Moja porodica ga obožava, deca posebno, a pošto su i one, kao i većina dece, veliki fanovi hleba i svih ugljenih hidrata, baš mi znači što mogu da im ga napravim od nule. I svaki put kada nekome poklonim svoj sourdough hleb, bude lepo i meni i njima.
Kuvanje kao svakodnevna kreativnost, a ne samo obaveza
Kuvanje kod mene nikada nije bilo ona klasična svakodnevna obaveza koju mnoge žene na Balkanu nose same. Pošto sam udata za profesionalnog kuvara, ta uloga u našoj kući prirodno nije pala najviše na mene. Izuzetak je hleb. Možda baš zato i mogu da gledam kuhinju malo drugačije, više kao prostor za uživanje nego kao još jednu stvar koja mora da se odradi. Svaka čast ženama kojima je kuvanje svakog dana stvarna, velika obaveza, jer uz posao, decu i sve ostalo uspevaju da iznesu i nekoliko obroka dnevno za celu porodicu. Znam koliko to traži vremena, energije i stalnog planiranja, i baš zato ovo ne govorim iz pozicije da je to nevažno, nego samo iz svoje porodične dinamike koja je malo drugačija.
Naravno, nekad skuvam i nešto domaće kada moj muž to poželi, napravim pitu, štrudlu ili neko jelo koje svi volimo. Ali najviše mi prija to što imam slobodu da u kuhinji pravim ono što me stvarno zanima. Tako je kuvanje za mene postalo hobi kroz male stvari koje volim da isprobavam, kao što su kefir, torte, štrudle i razna testa.
Najlepše mi je to što tada ne kuvam zato što moram, nego zato što želim. Imam vremena da isprobam nešto novo, da se poigram sastojcima i da napravim nešto domaće bez osećaja žurbe.
Pravljenje prirodne kozmetike kao jedan od najboljih hobija za žene
Moje interesovanje za prirodniju negu zapravo je počelo tek kada su se rodila deca. Tada sam prvi put stvarno počela da čitam sastave proizvoda koji se prodaju kao blagi i bezbedni, od bebi šampona do vlažnih maramica, i iskreno, to mi je otvorilo oči. Tu sam počela mnogo više da obraćam pažnju na to šta unosimo u dom i šta stavljamo na kožu.
Pošto moj muž ima osetljivu kožu, to me je dodatno podstaklo da krenem da pravim svoje kreme i meleme. U početku sam koristila samo biljke iz svoje okoline, ono što mi je bilo dostupno i poznato. Kasnije sam počela da pravim i jače, hranljivije formule sa sastojcima životinjskog porekla, jer sam videla da nam baš takve varijante najviše prijaju.
Zato za mene pravljenje prirodne kozmetike nije samo lep večernji hobi, nego nešto što ima stvarnu svrhu u svakodnevnom životu. Volim što tačno znam šta stavljam u proizvod, a još više što znam šta u njega ne stavljam. Jedna od stvari koju najčešće pravim je krema od loja i nevena. To je jedna od krema koje smo zavoleli svi u kući i kojoj se stalno vraćam, jer je jednostavna, negujuća i stvarno radi posao.
Baštovanstvo kao povratak detinjstvu
Sa baštom nisam počela kada je to postalo popularno na internetu, niti sam u nju ušla kao neko ko tek otkriva sporiji način života. Odrasla sam na selu, u domu koji bi danas mnogi nazvali pravim homestead životom. Moji roditelji su proizvodili gotovo sve što smo jeli, a kako smo brat i ja rasli, tako smo i mi prirodno ulazili u sve te poslove. Od bašte i životinja do prerade hrane, naravno onoliko koliko je bilo primereno našem uzrastu.
Iskreno, kao tinejdžerka to često nisam doživljavala romantično. Tada mi je sve to više ličilo na teret, jer sam, kao i većina dece u tim godinama, mnogo radije htela da vreme provodim uz online igrice sa društvom, nego u obavezama oko kuće i dvorišta. Tek kasnije, kada sam stvorila svoju porodicu, shvatila sam koliko mi taj način života zapravo nedostaje. Danas u tome osećam i mir i smisao, na način koji tada nisam umela da prepoznam.
Zato je meni baštovanstvo mnogo više od običnog hobija. Ono me vraća u lep deo mog detinjstva. Trenutno imam svoju baštu i, iskreno, ponekad mrzim što sam na lokaciji gde ima samo teške glinene zemlje. Zbog toga sam dala šansu popularnim visokim lejama, i sada uglavnom samo njih i koristim. Vremenom sam naučila da se ne borim protiv onoga što imam, nego da iskoristim to i izvučem najbolje iz svog prostora.
Možda su baš zato ovakve stvari meni najbolji hobiji za žene. Nisu tu samo da popune slobodno vreme, nego da te uspore, i daju nešto zauzvrat.
Kako ovi hobiji prirodno ulaze u low-tox način života
Mislim da mnoge od nas do ovih stvari danas delom dovede i internet. Kada jednom uđeš u taj deo algoritma, počnu da ti izlaze videi o baštama, domaćem hlebu, životinjama, kiselom testu, sušenju bilja, pravljenju melema i svemu onome što ljudi danas vezuju za homestead način života. I mene je to sigurno povuklo, i dalje me vuče, jer iskreno volim da gledam takav sadržaj. Mogu satima da gledam jagnjad, lepe bašte i ljude koji nešto prave svojim rukama.
Ali mislim da je važno reći i ovo: lako je romantizovati takav život kada ga gledaš kroz ekran. Sve izgleda mirno, lepo i smisleno, a u stvarnosti iza toga stoji mnogo rada, ponavljanja, prljavih ruku, neuspelih pokušaja i stalne brige oko nečega živog. Zato mi je blizak pristup koji zovem low tox život bez opsesije, jer stvarno verujem da ni oko ovih stvari ne treba ići u krajnost. Lepota ovog načina života nije u tome da sve radiš savršeno, nego da biraš svesnije tamo gde možeš.
Kod mene su mnoge stvari krenule kao hobi, a vremenom postale nešto mnogo prirodnije. Hleb, bašta, domaća nega, kefir, sve to može da bude hobi kada počinješ. Ali što si bliže takvom načinu života, to manje na njih gledaš kao na zanimaciju, a više kao na normalan deo dana. Ne zato što moraš da glumiš neki stil života, nego zato što ti to postane logično.
Ja ih možda više ni ne doživljavam uvek kao hobije u klasičnom smislu, ali i dalje uživam u njima baš zato što su tako i počeli. Kroz njih sam se prirodno približila onome što mi je važno. Manje prerađene hrane, manje sumnjivih sastojaka u kozmetici, više vremena napolju i manje oslanjanja na ono brzo, gotovo i usputno.
Kako da izabereš hobi koji ti neće postati još jedna obaveza?
Ne mislim da žena mora da čeka savršen trenutak da bi počela da radi nešto što joj prija. Iskreno, kod mene ništa od ovoga nije počelo idealno ni planski. Heklanju sam se vratila posle mnogo godina. Kiselo testo me je sačekalo kasnije nego većinu ljudi. Baštu sam morala da prilagodim teškoj glinenoj zemlji i visokim lejama. Kreme sam počela da pravim iz potrebe, a ne zato što sam od početka imala neku veliku viziju. Zato stvarno verujem da ne moraš da imaš sve složeno da bi krenula. Dovoljno je da kreneš od nečega što ti je blisko.
Meni se ovih nekoliko stvari čine kao dobar početak bez pritiska:
- Počni od onoga što ti već deluje poznato ili privlačno. Bilo da su to ruke u testu, klupko vunice, bašta ili pravljenje nečega za svoj dom.
- Ne čekaj idealne uslove, jer oni često ne dođu. Nekad radiš sa onim što imaš, kao što sam ja morala da naučim da radim sa teškom zemljom umesto protiv nje.
- Biraj hobi koji ti je i lep i koristan. Tada lakše ostane u svakodnevici i ne deluje kao još jedna obaveza.
- Prihvati da neće sve uspeti iz prve. Nekad testo ne ispadne kako si htela, nekad se biljke osuše, nekad projekat stoji mesecima, i to je sasvim normalno.
- Pusti da se stvari menjaju. Ono što je počelo kao hobi vremenom može da postane deo života. Nešto može prestati da bude zanimljivo i korisno veoma brzo.
Ovi hobiji za žene su više od obične razonode!
Za mene ovi hobiji za žene nisu nešto sporedno, nego deo života koji želim da gradim u svom domu. Iako ovde govorim o temi hobiji za žene, ove aktivnosti naravno nisu rezervisane samo za žene! Kroz heklanje, kiselo testo, i baštu radim stvari koje mi stvarno prijaju i koje imaju smisla za moju porodicu. Ne radim to savršeno i ne mislim da treba da se upoređujemo sa ljudima sa interneta, jer ima opasnosti u upoređivanju. Dovoljno je da postoji nešto tvoje, nešto što te smiruje i raduje u svakodnevici.
Izvori slika:
https://www.pexels.com/photo/unrecognizable-woman-arranging-baby-clothes-at-table-7282431/
https://www.pexels.com/photo/close-up-of-hands-crocheting-with-blue-yarn-36238478/
https://unsplash.com/photos/person-cutting-vegetables-with-knife-yWG-ndhxvqY
https://unsplash.com/photos/person-holding-white-plastic-cup-1fxcQYy5OXc
https://unsplash.com/photos/persons-hand-on-white-textile-2HMPWWifKrs
https://www.pexels.com/photo/person-holding-purple-crochet-hook-and-white-yarn-3945638/